Dr. Bojan Ćirić Blog

SUPEREXTENDED FACE & NECK LIFTING WITH SMAS

Laser Zatezanje lica je operativni postupak da bi se opuštena, naborana, nezategnuta koža lica i podkožno tkivo ponovo ispravilo operativnim zatezanjem i time licu ponovo dao svež i mladalački izraz.

Superextended Face & Neck Lift with SMAS podrazumeva prošireno zatezanje kože i mišića lica i vrata . Potkožno tkivo ispred uha i mišić vrata predstavljaju jednu celinu. Kod starenja „pada“ ceo kompleks fascije pljuvačne žlezde i mišića tako da kod podmlađivanja treba voditi računa da se ceo proces podmladjivanja odvija „unazad“ istim putem kao i starenje. To znači da mi upravo radimo protiv sile gravitacije odnosno opuštenosti mišića i fascije i kože lica I vrata. Samim zatezanjem mišića dobijamo trajnost rezultata a koža lica i vrata koja nije pod tenzijom ne dislocira ušnu školjku.

Pri zatezanju lica može se zatezati celokupna koža lica i područje vrata ili se može sprovesti delimično zatezanje lica i to: gornji deo: čelo; srednji deo: područje obraza i usta; donji deo: područje brade i vrata. Koje područje treba da se zateže, koji je operativni zahvat potreban, može da se utvrdi samo nakon egzaktnog pregleda i planiranja, pri čemu se u obzir uzimaju želje pacijenta.

Rez se u osnovi pravi u području kose i to u području slepočnica, iza uva i u donjem delu začetka kose iza uva u pravcu potiljka.Pri totalnom zatezanju lica ne može , medjutim, da se izbegne jedan fini rez debljine dlake tik ispred ušne školjke. On je nakon zarastanja nevidljiv.

Ovaj operativni zahvat može da se izvede pod lokalnom anestezijom ali i takodje pod opštom anestezijom. Danas se preporučuje izvodjenje operacije pod tzv. lokalnom anestezijom u sedaciji.

Boravak na Klinici od najmanje 2 dana se preporučuje. Treba računati sa postoperativnom negom u smislu previjanja, vadjenja konaca itd. Poslednji konci se odstranjuju odprilike dve nedelje nakon operacije.

Zatezanjem lica ne menjaju se karakteristične crte lica i stvarni izgled pacijenta. Celokupno lice postaje mlađe, svetlije i lepše. Pacijent nakon ove operacije izgleda najmanje 10-15 godina mladje ali se time proces starenja ne zaustavlja.
sa Prof Bruce Connell-om

end
———

Butt Augmentation with implants and/or with Fat Transfer (Brazillian Butt Lift)
Povećanje zadnjice implantatima i/ili sopstvenim masnim tkivom

Veličina izgled i kontura:
Žene i muškarci nezadovoljni oblikom i veličinom male ili ravne zadnjice godinama pokušavaju sa napornim vežbama dobiju na volumenu. Uporni trening će dovesti do manjeg ili većeg poboljšanja ali su definitivni rezultati u poređenju sa željama limitarni. Tamo gde ima viška masnog tkiva na zadnjici korekcija se može postići jednom od metoda liposukcije kao što su standardna mehanička, ultrazvučna i laser liposukcija. Ali i u tom slučaju su bez upotrebe transfera masnog tkiva sa jedne regije gde je višak do druge gde nedostaje rezultati bili lepi ali ne i perfektni.
Procena oblika zadnjice prema Mendieti. Postoje različiti oblici zadnjica a to su Tip “A” ,“V”, okrugao i četvrtast

Procena različitih oblika zadnjica prema Mendieti (Tip “A” ,“V”, okrugao i četvrtast)
kao i veličina i kvalitet kože izuzetno je važna je zbog odabira načina rada.
Oblik ili ram zadnjice genetski je predetirminisan ali se može menjati u željenom pravcu.
Na oblik “ram” zadnjice uticu:
Kostani elementi: trohanter butne kosti I zadnji greben ilijacne kosti
Mišici: Najviše gluteus maximus dok gluteus medius gotovo da nema znacaja
Potkožno masno tkivo i koža

Kad pažljivo procenjujemo oblik zadnjice, anatomski je možemo podeliti u tri sekcije, gornja, srednja I donja zadnjica. Svaka sekcija glutealne regije traba da se posmatra posebno pažljivo da bi smo kasnije dobili najharmoničniju zadnjicu. Nakon ugradnje implantata najviše su akcentovana gornja I srednja sekcija zadnjice. Kod većine pacijenata je potrebna komplementarna procedura da bi se popravio celokupni oblik.
Postoji više hiruških opcija da se zadnjica oblikuje tako da bude oblija, punija, jedrija i više poželjna.
Implantati:
Kao što se implantati koriste u oblikovanju i povećavanju dojki, listova isto tako gletalni (gluteus-zadnjica) služe da povećaju volumen i ulepšaju oblik zadnjice.
Na ovaj način oblikovana I uvećana zadnjica ima lep prirodan I poželjan izgled kao kod onih osoba koje imaju tako od rođenja ili imaju genetsku predispoziciju da napornim vežbama postignu ideal za kojim su težili. Često se postavlja pitanje kako će osoba da sedi nakon untervencije. Implantat je postavljen više od kostiju i mišića na kojima osoba sedi, tako da se bez problema može sedeti. Sigurno da nakon intervencije treba biti mnogo pažljiviji dok ne zaraste.
Hiruške opcije za povećanje i oblikovanje zadnice:
Ugradnja gletealnog implantata anatomskog oblika sa kohezivnim ili čvrstim gelom da bi se popravio oblik, kontura i veličina zadnjice.
Položaj ulaznog reza: Vertikalni iznad sakruma ili 2 polukružna reza za svaki mišić posebno prateći liniju pripoja za kristu iliacu. Vertikalni je manje upadljiv a polukružni su vidljiviji ali je mogućnost eventualne infekcije smanjena i onda ograničena na samo jednu stranu.
Položaj implantata: postoje tri mogućnosti za plasiranje glutealnih implantata a to su iznad, ispod i u sam veliki sedalni mišić (glueus maximus). Video sam nekoliko pacijenata sa potkožno (iznad mišića) postavljenim implantatima i to stvarno ne izgleda dobro. Ispod mišića se mogu dobiti korektni rezultati ali ja ipak dajem prednost intramuskularnoj poziciji implantata. Implantat je u samom mišiću i neće se osećati na dodir, neće skliznuti na dole a izgled zadnjice je prirodan i poželjan.

Povećanje zadnjice u kombinaciji sa liposukcijom
Liposukcija donjeg dela zadnjice i spoljašnje strane butina, nakon ugradnje implantata, je neophodna u većini slučajeva da bi se izbegao viseći izgled (droopy look). Isto tako neophodno je oblikovati masne jastučiće gornje spoljašnje strane zadnjice da bi se smanjila širina i poboljšao izgled. Ne treba zaboraviti da je ovakva kombinacija stvar odluke koja zavisi od želje pacijenta kao i filozofije hirurga.

Povećanje zadnjice sopstvenim masnim tkivom
Povećanje zadnjice sopstvenim masnim tkivom jeste metoda gde se masno tkivo skinuto postupkom liposukcije (fat harvesting) obradjuje specijalnim postupkom a onda transplantuje injekcionom tehnikom u mišić I potkožu zadnjice (fat transfer).
Nedostatak je da se ubrizgane masne ćelije resorbuju u odredjenom procentu. Za razliku od ubrizgavanja masti u lice i usne u zadnjicu se može ubrizgati više masti sa kalkulisanjem koliko će ot toga da se primi a koliko da resorbuje ali uglavnom se primi ca. 70%. Na licu bi preterana korekcija smetala (overcorrection) te se s obzirom na male količine masti potrebne za ubrizgavanje može lako i elegantno ponavljati. Hirurg često ne može da predvidi koliko će se masnog tkiva resorbovati. Može vam reći da ona količina koja ostane posle 3 meseca ostaće trajno. Smatram da je najbolji način da se što više tkiva primi transplantacijom masnog tkiva jeste specijalna tehnika plasiranja kapljica masnih ćelija veličine perli u različite slojeve mišića i masnog tkiva , polazeći od najdubljih slojeva gde će biti bolje prokrvljeni.


Ko su najbolji kandidati za fett transfer?
Gojazni I pacijenti koji imaju viška masnog tkiva na određenim problem zonama a nisu debeli. Pacijenti koji su spremni da se povećanim unosom hrane ugoje I time dobiju masno tkivo koje će se transplantovati.
Za one osobe koje nemaju dovoljno masnog tkiva, ne mogu ili ne žele da se ugoje najbolji izbor jesu glutealni implantati. Nakon intervencije zadnjica će biti otečena. Nakon što otok spadne neki pacijenti smatraju da se mast resorbovala ali to je tada samo otok spao. Tačnu količinu koja je ostala znaćemo nakon 3 meseca. Uzimanje “berba” (harvesting) masnog tkiva sa tela sprovodi se specijalnom metodom liposukcije a najčešće donorne regije su prednje i zadnje slabine, donji i gornji stomak, spoljašnja strana butina kao i gornji i spoljašnji deo zadnjice. Transplantacijom masnog tkuva u zadnjicu dobija se utisak liftinga tj podignute I moćnije preoblikovane zadnjice, sa mnogo više oblina.

Naravno da je svaki slučaj razliučit, ali prosečna količina masnog tkiva koja je neophodna za svaku stranu zadnjice iznosi 250 do 350 cc (kubnih centimetara) čiste masti. Za obe strane to iznosi 700 cc što je otprilike ½ do ¾ funti (pounds). Skoro svaka zadnjica izgleda bolje nakon transplantacije pa čak i manjeg volumena tkiva. Postoje zablude i mitovi vezani za ovu intervenciju. Sa jedne strane postoji mišljenje da će rezultat biti površina sa izuzetno neravanom grudvastom i dzombastom povrsinom (lumpy or bumpy) drugi mit je da će fet transfer dovesti do stvaranja celulita. Istina je sasvim suprotno jer je transfer masnog tkiva jedana od najčešće korišćenih metoda za korekcije nepravilnosti i udubljnja na koži.
Nakon intervencije nosi se kompresioni odevni predmet (compression garment) 6-8 nedelja. Poslu se vraćate nakon 10-14 dana.

-end-

Embriologija

Dojka ili mlečna žlezda (lat. mamma, grč. mastos) je najveća kožna žlezda. Reč je o modifkovanoj žlezdi znojnici, koja se kod žena razvija u funkcionalni organ, a u muškarca ostaje nerazvijena.
Krajem prvog meseca embrionalnog razvitka, duž ventrolateralne strane trupa, od osnove ruke do osnove noge, razvijaju se mlečne pruge.Od njihovih kranijalnih delova razvijaju se mlečne žlezde.Urastanjem zadebljanog epidermisa u mezenhim iz njegovog distalnog dela izrasta niz epitelnih krajeva (do 25), od kojih se razviju glavni odvodni kanali režnjeva mlečne žlijezde (ducti lactiferi) (5). Krajem fetalnog života epitelni krajevi se razgranavaju i u njima se pojavljuje lumen.
Spolja, ducti lactiferi se otvaraju u udubljenje, od kojeg se, kratko nakon rođenja, formira bradavica, proliferacijom mezenhima iz dubine. Grananje epitelnih krajeva, koji predstavljaju buduće mlečne kanaliće, nastavlja se i nakon rođenja.Kod muškaraca, grananje prestaje pre puberteta, pa mlečna žlijezda ostane nerazvijena. Kod žene se, u doba puberteta, deoba epitelnih krajeva nastavlja, uz istodobno gomilanje masnog tkiva. Konačno razgranjenje i formiranje žlezdanih delova i njihova diferencijacija u smeru sekrecije, završava za vreme trudnoće, a u starosti nastupa senilna involucija.

ANATOMIJA I HISTOLOGIJA DOJKE

Dojka je simetrični parni organ, smešten na prednjoj strani grudnog koša. Normalnu veličinu dostiže između šesnaeste i devetnaeste godine. Smeštena je između drugog i sedmog rebra, između lateralne ivice grudne kosti i srednje pazušne linije (regio mammalis).
Koren dojke (radix mammae) se nalazi u području ispod drugog rebra i nastavlja se u trup (corpus mammae). Dojka je obložena kožom koja u donjem delu čini oštar prevoj, poput žleba (sulcus submammalis) i prelazi u kožu grudnog koša. Osnovni elementi dojke su duktusi, duktuli, lobulusi i alveole. Svi oni su prekriveni svojim epitelom. Postoje razlike između alveolarnog i duktalnog epitela

Dojka se sastoji od sledećih struktura :

1. kože,
2. potkožnog tkiva,
3. žlezdanog tkiva (parenhim i stroma)

Koža dojke je tanka i mobilna. Neposredno ispod nje leži masno tkivo, koje može da bude
različite debljine, oblaže površni deo žlezdanog tkiva. Na vrhu dojke je bradavica (papilla mammae), izbočina prečnika i visine oko santimetar, kroz koju izlaze izvodni kanali mlečne žlezde. Oko bradavice je kružno pigmentisano područje (areola mammae). Dojku oblikuje žlezdano tkivo mlečne žlezde (glandula mammaria) onsertovano u vezivnu stromu i obloženo masnim tkivom. Mlečnu žlezdu čini 10 do 20 alveotubuloznih žlezda (lobi glandulae mammariae)od kojih svaka ima izvodni kanal (ductus lactiferi) koji se svaki posebno otvara na bradavici dojke.,
Režnjevi se dele na režnjiće (lobuli glandulae mammariae), podeljene vezivnim pregradama. Zato se mlečna žlezda palpira kao zrnasta tvorevina. Režnjevi i njihovi izvodni kanali poredjani su zrakasto oko bradavice, pa otuda pravilo da svaki rez dojke mora biti radijalan prema bradavici. Izvodni kanal proširuje se pre ulaska u bradavicu u 5 do 9 milimetara široki sinus (sinus lactiferus), nakon čega se opet sužavaju pre otvaranja na bradavici.
Arterije dojke su ogranci tri arterije: unutrašnje arterije grudnog koša (a. thoracica interna), lateralne a. grudnog koša (a. thoracica lateralis) i međurebarne arterije (aa. intercostales).Medijalni deo dojke snabdeva arterijskom krvlju a. thoracica interna, od koje odlaze ogranci (rr. perforantes) koji probijaju međurebarne prostore. Od perforantnih grana odlaze ogranci za dojku (rr. mammarii). Spoljni deo dojke prokrvljen je ograncima a. toracike lateralis (rami mammarii laterales). Duboki deo snabdevaju ogranci interkostalnih arterija (rr. mammarii). Vene dojke čine obilni splet ispod kože, koji započinje oko areole Hallerovim prstenom (plexus venosum areolaris). Vene medijalnog dela dojke ulivaju se u unutrašnje vene grudnog koša (vv. thoracicae internae), a iz lateralnog dela dojke, vensku krv odvode lateralna vena grudnog koša (v. thoracica lateralis) i međurebarne vene (vv. intercostales).

Limfni sudovi dojke nalaze se na površini i u dubini dojke, čineći mreže koje međusobno anastomoziraju. Najveći deo površnih limfnih sudova uliva se u limfne čvorove pazuha (nodi lymphatici axillares). Važno je znati da se neki od potkožnih limfnih sudova ulivaju i u pazušne limfne čvorove suprotne strane, i to preko limfnih sudova dojke suprotne strane.

Limfa iz bradavice, areole i lateralnog dela dojke uliva se u pazušne limfne čvorove duž donjeg ruba velikog grudnog mišića. Iz lateralnih delova limfne žlezde idu najpre u međurebarne limfne čvorove (nodi lymphatici intercostales), a zatim u pazušne limfne čvorove (nodi lymphatici axillares). Iz gornjih i dubokih delova dojke limfni sudovi teku uzduž fascije velikog grudnog mišića prema pazuhu. Na tom putu nalaze se grudni limfni čvorovi (nodi lymphatici pectorales). Drugi deo tih sudova probija taj mišić i uliva se u infra i supraklavikularne limfne čvorove. Iz dubokih delova medijalne strane dojke limfni sudovi probijaju međurebarne mišiće i ulivaju se u parasternalne limfne čvorove (nodi lymphatici parasternales). To su jedini limfni sudovi koji potpuno mimoilaze aksilarne limfne čvorove.

Pazušni limfni čvorovi, kojih ima 30 do 40, dele se na: limfne čvorove u vrhu pazušne jame (nodi lymphatici apicales), u središtu pazušne jame (nodi lymphatici centrales), duž medijalne strane pazušne vene (nodi lymphatici laterales), duž donjeg ruba velikog grudnog mišića (nodi lymphatici pectorales) i ispred subskapularnog mišića (nodi lymphatici subscapulares).

Dojku inervišu međurebreni nervi (nn. intercostales, II do VI). Gornji deo dojke inervišu i ogranci supraklavikularnih nerava koji pripadaju vratnom spletu. U korijumu i potkožju dojke nalaze se Vater-Pacinijeva i Meissnerova čulna tela.

Fiziologija

U detinjstvi mlečna žlezda je rudimentisana. Do puberteta nema razlike između muške i ženske dojke. Ženska dojka dalje prolazi kroz 4 funkcionalna stadijuma, a muška dojka se dalje ne razvija. To su period menarhe, menstruacioni ciklus, promene u trudnoći i laktaciji i promene u menopauzi.
ginekomastija
U periodu menarhe i puberteta, dojka se razvija i u celosti formira, kao deo reproduktivnog sistema. Kao endokrino zavistan organ, dojka je pod kontrolom neuroendokrinog sistema. Neuroendokrini sistem je organizovan po hijerarhijskom principu, sa hipotalamusom kao najvišim centrom. Putem rilizing hormona (drugačije se zove GnRH) hipotalamus dovodi do sekrecije gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize. Gonadotropini ( FSH i LH ) vrše stimulaciju ovarijuma i započinju sekreciju estrogena sa karakterističnim ritmičnim varijacijama.
Ove ritmične ciklične varijacije ovarijalnih hormona (estrogen i progesteron) traju prosečno 28 dana i čine menstrualni ciklus.

Sekrecija estrogena se vrši u folikulu tokom folikularne faze i u žutom telu tokom luteinizirajuće faze menstrualnog ciklusa. Folikularna faza prosečno traje 14 dana, maksimum estrogenske sekrecije nastaje pred ovulaciju. Nakon ovulacije nastaje luteinska faza, koja traje 14 dana, a corpus luteum funkcioniše kao privremena endokrina žlezda i luči progesteron i estrogene. Nivo progesterona raste tokom luteinske faze, ostaje visok 7 dana, a zatim pada na niske vrednosti zajedno sa nivoom estrogena.Sekrecija estrogena se vrši još i u placenti i kori nadbubrežne žlezde. Postoje 3 vrste estrogena, a estradiol je glavni estrogeni hormon i luči se u najvećoj količini. On dovodi do proliferacije endometrijuma, a na dojkama daje sledeće efekte: proliferaciju laktiformnih kanalića, njihovo umnožavanje, povećavanje kalibra, kao i epitelijalnu proliferaciju. U stromi nastaje retencija vode u vezivnom tkivu, koje se transformiše u muko-edematoznu supstancu i sadrži albumin, te može da bude organizovan i hijalinizovan. Retencija vode nastaje dejstvom estrogena na povećanje kapilarne permeabilnosti krvnih sudova dojke. Mehanizam ovog procesa ni do danas nije razjašnjen, ali najverovatnije nastaje putem oslobađanja histamina ili prostaglandinskim efektom. Progesteron se luči u žutom telu, placenti i kori nadbubrežne žlezde. Dovodi do sekretorne transformacije endometrijuma i smanjuje kontraktilnost miometrijuma. U dojci dovodi do proliferacije žlezdanih acinusa i priprema dojku za laktaciju. Inhibira dalju proliferaciju laktiformih kanalića, a na stromu deluje suprotno estrogenu, odnosno ima diutretički efekat. U toku trudnoće pod uticajem velike količine placentnog progesterona i estrogena povećavaju se i umnožavaju žlezdani elementi dojke na račun vezivnog tkiva. Sekrecija mleka počinje 2 do 3 dana nakon porođaja pod dejstvom prolaktina. Nakon završene laktacije nastupa regresija žlezdanih elementa uz umnožavanje veziva i masnog tkiva. U klimakterijumu smanjenjem sekrecije estrogena otpočinju involutivne promene u dojci. Lobulusi skoro nestaju fibroziranjem. Hijalinizacijom strome lobula, lobus na kraju predstavlja ovoidnu, bezstrukturnu hijalionu masu. Vezivno tkivo iščezava i biva zamenjeno masnim tkivom, koje podleže metaplaziji i uvećava se. Dojka postaje atrofična. Znaci involucije nastaju i na drugim reproduktivnim organima. Nakon menopauze najveći deo estrogena se stvara perifernom konverzijom iz androgenih prekursora poreklom iz nadbubrežne žlezde . Hormoni koji nisu direktno vezani za dojku kao seksualni organ su kortizol, tireoidni hormon i hormon rasta. Svi oni se nalaze u endorkinom miljeu za vreme i posle trudnoće. Oni sinergično deluju kako u proliferacionom tako i u sekretornom delu. Ono što je od posebnog interesa, je da su alveolarne ćelije posebno receptorski zavisne i na njih estrogeni najviše deluju. Neophodna je priprema ostalih hormona, pre svega tireoidnog hormona i hormona rasta da bi se ostvario efekat estrogena, progesterona i prolaktina. Mislilo se da su estrogeni najzaslužniji za sve proliferativne procese u žlezdanom tkivu, međutim, nađeno je da je jača proliferacija u duktalnom tkivu i u velikim i u malim duktusima u drugoj fazi ciklusa kada pored estradiola ima dosta progesterona. Izgleda da progesteron nema dejstvo na alveolarni epitel. Ovo je značajno za menopauzu i davanje progesterona u menopauzi.

Podizanje grudi

Izgled grudi može biti narušen posle trudnoće ili kao posledica naglog i opsežnog gubitka telesne težine. U tim slučajevima koža je obično proširena strijama, a grudi iygledaju opušteno. Ovako stanje nije odraz samo rastegnute kože nego je i rezultat smanjenog volumena (involucije) žlezdanog tkiva. Opuštene dojke ne predstavljaju zdravstveni problem. Hirurški zahvat podizanja “opuštenih” dojki (mastopeksija) je jednostavniji od operacije smanjivanja, a i oporavak je kraći. Stepen opuštenosti dojki može biti veći ili manji zavisno od konstitucije i veličini promene volumena bilo u trudnoći ili posle mršavljenja. U hirurškom smislu razlikujemo tri stepena opuštenosti (ptoze): blagu, umerenu i veliku.

U slučajevima blage ptoze ponekad je moguće primeniti rez samo oko areole (pigmentiranog dela kože oko bradavice). Ako je opuštenost umerena onda uglavnom dolazi u obzir tzv. vertikalni rez - od bradavice vertikalno prema dole. Za rešavanje problema jako opuštenih dojki neophodan je rez poput sidra, tzv. obrnuti “T” rez.

Veličina i oblik ne utiču na funkciju dojke, ali u društvima poput našeg, gde su izgled i lepota priznate kao pozitivne vrednosti, nekad je neophodno zadovoljiti i estetske kriterijume. Dojke predstavljaju značajan deo ženskog tela u biološko-fiziološkom, ali i u psihološkom smislu. Oblik i funkcija odraz su polnog određenja i time dodatno doprinose estetskom, emotivnom i psihičkom identitetu žene. Dojke rastu tokom puberteta pod uticajem hormona. Najvećim delom su sastavljene od žlezdanog i masnog tkiva o čijoj količini i rasporedu zavisi veličina i forma. Upravo zato u poslednjih tridesetak godina estetska hirurgija dojke (mamaplastika) postala je veoma popularna.

Povećanje grudi

Operacija povećanja grudi pomoću implantata (augmentacijska mamaplastika) primenjuje se od 1962. godine. Više miliona žena se do danas podvrglo zahvatu povećanja grudi pomoću silikonskih implantata. Operacija povećanja grudi tehnički je relativno jednostavan zahvat i ne zahteva preterano dug oporavak. Praktično posle 7 dana žena se može ponovo uključiti u svakodnevni život. Izgled grudi je prirodan, a implantati se po pravilu ne mogu otkriti. Implantati su građeni od kesice koja je ispunjena želatinoznim ili tečnim sadržajem i silikonskog su porekla. Osim silikonom ispunjenih implantata, danas se najviše koriste implantati koji u silikonskoj kesici umesto silikonskog gela (želatina), sadrže fiziološki rastvor. Fiziološki rastvor je tečnost koja po svojim fizikalnim i biohemijskim karakteristikama odgovara krvi bez krvnih ćelija (eritrocita, leukocita, trombocita).

Istražuju se i različite druge supstance kojima bi se mogla ispuniti silikonska kesica implantata, kao što je sojino ulje, bioonkotski gel i dr. Druge vrste implantata su uglavnom još nedovoljno istražene, u eksperimentalnoj fazi. Silikonski implantati, kao i oni ispunjeni fiziološkim rastvorom, imaju određenih prednosti, ali i nedostataka. Prednosti implantata sa fiziološkim rastvorom su bolja transparentnost na rtg snimkanju, odnosno mamografiji i potpuna prirodnost fiziološkog rastvora. Pitanje vrste implantata, isto kao i sve prednosti i mane operacije, potencijalni pacijenti moraju temeljno analizirati u razgovoru sa hirurgom kako bi odluka o zahvatu i izbor implantata bili primereni.

Smanjivanje grudi

U toku adolescencije, dojke mogu narasti do razmera hipertrofije. Prevelike (hipertrofične) grudi mogu biti simetrične ili asimetrične, a sadrže povećani volumen masnog ili žlezdanog tkiva. Važno je znati da hipertrofija grudi nije patološka pojava, dakle nije bolest, ali može opterećivati ženu fizički i psihički. Problemi poput osećaja nelagodnosti u komunikaciji sa ljudima, linije na koži ramena od naramenica grudnjaka, pognuto držanje, bolovi u krstima, pa čak i deformacija, mogu dostici takve razmere da postoje medicinske indikacije za korekcijom ovog inače estetskog nedostatka. Danas je moguće operativnim zahvatom (redukcionom mamaplastikom) smanjiti veličinu grudi i postići vrlo dobar estetski rezultat, a preporuje se posle završenog rasta. Operacija se tradicionalno izvodi pomoću tzv. reza sidra (obrnuti “T”). Uključuje smanjenje volumena žlezdanog i masnog tkiva dojke i “skraćivanje” i odstranjenje suvišne kože.

Dojke I seksualnost

Poznato je da dojke doprinose seksualnoj privlačnosti žena. Međutim kriterijumi lepote ženskih grudi su se menjali kroz vekove i u zavisnosti od kulturološke pripadnosti.

Tako su npr. u starom Rimu bile u modi male grudi, isto kao i u Evropi u doba renesanse; u XVII i XVIII veku Evropljani su pridavali prednost dobro razvijenim dojkama. Pripadnici bele rase preferiraju čvrste i uspravne dojke, dok severnoamerički Indijanci i neka crnačka plemena smatraju opuštene i izdužene dojke niz ženino telo najvećom njenom prednošću.

Antropološka istraživanja pokazuju da među ženama postoje razni oblici grudi, a sve se mogu svrstati u četiri osnovna oblika: u pljosnate grudi, u dojke koje imaju oblik polutke, u čunaste grudi i u kruškolike grudi.
Sve one mogu imati različitu čvrstoću, različitu veličinu, te mogu biti uspravne ili u manjoj ili većoj meri opuštene. Grudna bradavica i kolut oko nje vrlo su bogati nervnim završecima, pa su zato naročito osetljivi na dodirne nadražaje. U grudnoj bradavici i njenom kolutu postoje mišićna vlakna koja izazivaju ukrućivanje (erekciju) tih formacija dodirivanjem. To čini dojke jednom od erogenih zona na ženinom telu.

ANESTEZIOLOŠKA PRIPREMA ZA ESTETSKE HIRURŠKE INTERVENCIJE

A. Motivacija
Za uspeh hirurške intervencije od velikog značaja je Vaša saradnja u svim fazama lečenja. Oni koji dolaze na estetske intervencije, za razliku od drugih hirurških pacijenata, visoko su motivisani, odluka je lična, neiznuđena i to je velika prednost kako za njih tako i za celu ekipu.
Strah od anestezije potiče iz njenih povoja, kada su korišćeni gasovi za narkozu preko nazalnih maski, a to su obavljali slabo obučeni tehničari. Anestezija je danas sigurna i prijatna, svi lekovi daju se venski, preko kanile na ruci, pod kontrolom lekara specijaliste.

B. Karenca
Bez jela i pića šest sati pre intervencije da bi se izbegla neprijatna postoperativna muka i povraćanje.

C. Nalazi
1. Krvna slika (klasična)
2. Biohemija (glukoza, urea, kreatinin, natrijum, kalijum)
3. Faktori koagulacije (PT, PTT i INR)
4. EKG
5. RTG pluća (za starije od 45 godina)
Hronični bolesnici (hipertenzija, dijabetes, astma…) moraju preoperativno konsultovati svoje lekare i posavetovati se sa njima o eventualnoj promeni terapije.

D. Nakit
Sav nakit i medicinska pomagala pre operacije treba ukloniti, a lak na noktima, zbog neophodnih intraoperativnih merenja, skinuti bar sa jednog prsta (može i na nozi).